Seminar Taijiquan-a i veoma prijatan odmor održan je u mestu Donji Štoj u blizini Ulcinja.
Dragi moji Huakangovci, taichisti, drugari dragi, ili, rekla bih slobodno, srodne moje duše i, nadam se, prijatelji moji… Za mene je (a verujem i za moju mušku taichi polovinu, mladog i sad već vatrenog zmaja taichija, koji leti ovde po sobi i diže mi prašinu od kada smo se vratili sa seminara – dragog nam Milutina) ovo jedan od onih momenata u životu koji ostavljaju trag duboko u duši i koji menjaju iz korena… a tek kako ukorenjuju!
I dalje nisam sigurna u kojem smo Štoju bili, Donjem ili Gornjem, ali to i nije tako bitno jer pečat ovom letovanju nije dalo samo mesto, divne peskovite plaže i borove šume, maslinjaci i oni divni kestenjaci, onaj pogled na Skadarsko jezero sa karaule I pogled sa Ulcinjske tvrđave koji ti, na sekund, daju krila da poletiš, da se vineš, dal’ ka nebeskom il ka morskom plavetnilu… ne, ništa od toga, samo ono malo dvorište kod Zvonceta i ono mesto ispod čokota vinove loze i mi, mala grupa reinkarniranih duša koja se njiše u ritmu povetarca i muzike, u želji da nauče nesto više, nešto dalje od opipljivog…
Želim svima da se zahvalim na divnom druženju, a Đenđi na buđenju!
Pozdrav! (Olgica)
