Drevni mudraci Dalekog Istoka posmatranjem prirode i čoveka, došli su do zaključka, da čovek svojim fizičkim postojanjem zauzima samo mali deo prostora koji se zove Univerzum. Upravo zbog toga, sadrži sve elemente Univerzuma u sebi – on je Univerzum u malom. Kroz hiljade godina istraživanja i posmatranja shvatili su da spoljašnji Univerzum raspolaže neograničenom količinom energije koja bi mogla da koristi unutrašnjem Univerzumu, mikrokosmosu čoveka, ukoliko bi se između njih uspostavila veza. Kroz hiljadugodišnje iskustvo otkrili su neke zakonitosti i veze uz pomoć kojih se ta dva Univerzuma mogu dovesti u sklad. Naravno, da bi se uskladio sa spoljašnjim, čovek mora da nauči da upravlja svojim unutrašnjim Univerzumom. Metode i sisteme ovladavanja unutrašnjim mikrokosmosom i zakonitosti usklađivanja sa makrokosmosom su osmotrili, usvojili i osmislili u sveobuhvatnu spoznaju i sistem – Qi Gong.
Qi Gong spada u sisteme unutrašnjih veština. Svi pokreti tela – i fizički i mentalni – kreću iz unutrašnjosti tela ka spolja. Kretnje su sistematizovane, vođene jakom namerom i zajednički se povezuju u harmoničnu celinu, koja ostaje potpuno mirna, opuštena i usresređena. Unutrašnje vežbe jačaju i energizuju unutrašnje organe – ključeve mladosti, kroz nežnost, smirenost, preciznost i prirodnost. Predmet njegovog izučavanja su procesi bazirani na principima i zakonima procesa koji se odvijaju u prirodi, kosmosu i živoj materiji.
Qi Gong je veština upotrebe daha za razvijanje i harmonizaciju čovekove unutrašnje energije. Kroz proces vežbi usmeravanja i vođenja svesti, regulisanja disanja, pažnje i držanja tela dolazi do kultivisanja čovekove energije koja se koristi u naročite svrhe, kao što je samoisceljenje, lečenje, borba, podmlađivanje itd.
Da li je Qi gong religija?
Principi se baziraju na kineskoj kulturi, ali je sam sistem stariji od svih drevnih civilizacija i kultura. Ovaj sistem je postavio temelje drugim kulturama, naukama, filozofiji, medicini, umetnosti itd… Qi Gong jeste sticanje iskustva odnosa Sebe sa Sveobuhvatnim, ali nije ni religija ni sekta, već je vekovima stara nauka i praksa.
Iako sadrži širok spektar ezoteričnih taoističkih znanja (teorije Jina i Janga, korišćenja Ći i Đin (unutrašnje energije i unutrašnje snage), i neokonfučijanskih pogleda na svet, Qi Gong je oslobođen religijskog sardžaja.
Taoizam je stvoren kao filozofija koja je zastupala jednostavan život. U korenu Taoizam ima jako malo ili skoro ništa sa religijom. Kroz praksu se sprovode samo vrednosti filozofskog Taoizma.
Današnji vežbači borilačkih veština treba da znaju da religiozni taoizam ima isto toliko veze sa vežbanjem unutrašnjih vežbi kao što hrišćanstvo ima sa fudbalom.
Kratak istorijski pregled
Istorija kineske tradicije i kulture zadire više hiljada godina unazad. Već se na najstarijim predmetima od bronze iz vremena dinastije Šan (XVI do XIV vek pre naše ere) mogu naći crteži na kojima su predstavljeni načini vežbanja Qi Gonga. Najstariji pisani dokument sa ovom tematikom „Huan Ti Nej Čing“ potiče iz 2690 do 2590. god. pre n.e.
Iz ovih dokumenata se vidi da je sistem Qi Gonga stariji od svih danas živih religija i filozofija.
Tokom vekova stvorene su razne škole Qi Gonga. Taoističke, konfučijanske, budističke… koje su u to vreme bile i metod obrazovanja i širenja kulture. Sve se baziraju na konkretnim, materijalnim snagama – energijama u čovekovom telu. Neke praktikuju razvijanje i kultivisanje unutrašnje energije samo vođenjem svesti kroz meditaciju i sisteme disanja, a druge uključuju i fizičke vežbe, pokret, čime jačaju mišiće, tetive i kosti.Oba pravaca imaju za cilj lečenje i jačanje i duha i tela važbača.
U zavisnosti od željenog cilja postoje razne grane, kao što su medicinski Qi Gong, borilački, seksualni itd. Po stilu čvrsti, koji ima za cilj da ojača fizičko telo do čvrstine kamena i čelika i meki Qi Gong, koji jača unutrašnje organe i ima za cilj dostizanje besmrtnosti.
