Seminar Dana Dochertya u Beogradu – Wudang Taijiquan i borilačka primena Taijia
Seminaru koji je održan od 12-17. septembra 2007. je prisustvovalo 9 članova kluba Hua Kang.
Dan Docherty je učitelj i majstor Wudang Taichia, a sam je učio od majstora Cheng Tin-hunga u Kini, gde je živeo više godina. Poznat je kao uporan i beskompromisan borac za izvorne pristupe i primene Taijiquana. Svoja ubeđenja je i dokazao osvajajući full kontakt šampionate nekoliko puta i posvećujući se izučavanju oružja i primeni Taijia u borilačke svrhe.
Njegov nacin podučavanja bazira se na primeni taichia u borbi, a njegov moto je da nije potrebno vežbati tai chi 10 godina da bi se tek onda on primenio u borbi, vec da primena može da se uči od prvog dana vežbanja. To ne znači da je njegov pristup taichiu grub i površan (napominjem zbog onih koji izjednačavaju primenu sa grubijanstvom i nepoznavanjem “duha” taichia).
Dakle, naš seminar je bio na Kalemegdanu, vreme je bilo odlično i u celini smo bili, po mom utisku, dobar tim i dobro društvo. Čini mi se da smo ostavili dobar utisak, jer je poslednjeg dana Dan rekao da bi voleo da ima takve učenike u Londonu.
Seminar uopšte nije bio “razbijački”, za one koji ga eventualno tako zamišljaju. Upravo suprotno, vežbanje pushing hands-a u parovima uz kretanje u celini je bilo usmereno na razvijanje fluidnosti pokreta i
osećaja za kretanje partnera i nimalo nije ličilo na kick box ili nešto tome slično. Osnovne korake, “nine palace steps” i “seven stars steps”, vežbali smo i pojedinačno, kao i nekoliko veoma jednostavnih, atraktivnih i efikasnih tehnika odbrane, za koje zaista nije potrebna snaga, vec veština za izbacivanje protivnika iz ravnoteže (u nekim od tih tehnika protivnik zaista može dosta da se odbaci, uz malo veštine metar dva).Veoma mi se svidelo što je sve bilo krajnje jednostavno i bez nepotrebne mistifikacije koja inače prati taichi i odnos prema taichi majstorima (Dan Docherty je bio veoma “friendly and cool”, pravi antipod liku “nedodirljivog majstora”…).
Takođe, za ta dva tri dana naučili smo i kratku formu koplja, koju nas nekoliko i dalje vežba (kako nemamo koplja vežbamo sa motkama) kao i primenu koplja u parovima. Ponešto i o taoističkim osnovama tai-chia…
U celini, vežbanje primene na način kako smo to radili na seminaru onemogućuje puko mehaničko vežbanje taichia bez pravog osećaja za pokret, na sta čovek zaista moe potrošiti i više od deset godina uzalud.
Nadam se da ce se Đenđi i Dan dogovoriti ponovo za seminar, koji toplo svima preporučujem. (Nada)
